Dokumenta Evropske unije

Opis dokumenta	Pregovarački okvir (еng. Negotiating Framework) jeste sveobuhvatni dokument EU koji definiše načela, suštinu i procedure celokupnog pregovaračkog procesa sa državom kandidatom za članstvo. Težište je na uslovima pod kojima će država kandidat usvajati i sprovoditi pravne tekovine EU (EU acquis), podeljene u 35 tematskih poglavlja. Okvir je baziran na iskustvima i praksi prethodnih procesa proširenja, konstantno rastućem pravu EU, uključujući i novi pristup praćenja napretka za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlje 24 (Pravda, sloboda i bezbednost). Takođe, ovaj okvir uključuje i neke elemente (uglavnom političkog karaktera) koji su u datom momentu specifični za državu kandidata za članstvo, koja treba da otpočne proces pregovora o pristupanju. Izradu nacrta pregovaračkog okvira Evropska komisija započinje nakon potvrđivanja zaključaka o otvaranju pregovora od strane Saveta EU, te Evropskog saveta. Pregovarački okvir priprema EK kroz proces konsultacija sa nadležnim službama u okviru EK. Prvi nacrt dokumenta EK prezentuje državama članicama EU u okviru radnih tela Saveta EU, koja imaju mogućnost da daju svoje komentare i da u pregovarački okvir ugrade određene pozicije, u skladu sa svojim načelima i interesima. Konačno, pregovarački okvir mora usvojiti Savet EU (Savet ministara za opšte poslove), a potom dokument potvrđuje i Evropski savet. Celokupan proces pripreme pregovaračkog okvira traje otprilike šest meseci i može zavisiti od postizanja konsenzusa o njegovom sadržaju u okviru relevantnih tela Saveta. Prethodno usvojen pregovarački okvir uslov je za zakazivanje datuma i održavanje prve međuvladine konferencije.
Sadržaj dokumenta	Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju sadrži opštu poziciju EU u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije. Prvi deo pregovaračkog okvira, uvodno izlaganje EU, daje hronološki pregled evropskih integracija Srbije, dosadašnjih postignuća u ispunjavanju kriterijuma za članstvo, uz obrazloženje postupka otvaranja procesa pregovora o pristupanju, ali i obaveze Srbije u ovom procesu. U ovom delu se ističe da bi Srbija trebalo da u srednjem roku (što predstavlja 5 godina) bude u stanju da preuzme obaveze iz članstva, i to u skoro svim oblastima pravnih tekovina EU. Ovaj deo izdvaja otvaranje pregovaračkog Poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlja 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) u ranoj fazi. Novina za Srbiju jeste da proces pregovora o pristupanju treba da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova*, u formi pravno obavezujućeg sporazuma, što predstavlja sadržaj Poglavlja 35. U okviru drugog dela pregovaračkog okvira EU za Republiku Srbiju navedena su načela na kojima se zasnivaju pregovori. Deo koji se odnosi na sadržinu pregovora i procedure pregovaranja objašnjava šta podrazumeva pristupanje države kandidata za članstvo EU, koje su njene obaveze i na koji način će Republika Srbija biti u obavezi da to ispuni i kako će izgledati tok pregovora.
Struktura dokumenta	Pregovarački okvir EU sastoji se iz četiri dela i dva priloga: 1) Uvodno izlaganje EU o pristupnim pregovorima; 2) Pregovarački okvir – načela na kojima se zasnivaju pregovori; 3) Sadržina pregovora; 4) Procedure pregovaranja. Prilog I – Procedura za pregovore i njihova organizacija (predsedavanje, učestalost sastanaka, mesto održavanja sastanaka, organizacija) Prilog II – Preliminarna indikativna lista naslova poglavlja (pregled 35 pregovaračkih poglavlja)
Nosilac dokumenta	Savet Evropske unije
Datum usvajanja	Evropska komisija je predstavila prvi nacrt pregovaračkog okvira za pristupne pregovore sa Srbijom državama članicama 23. jula 2013. godine. Nakon perioda usaglašavanja, opšta pozicija EU o pristupnim pregovorima Republike Srbije usvojena je 17. decembra 2013. godine na Savetu ministara za opšte poslove EU, a odobrena na zasedanju Evropskog saveta 19–20. decembra 2013. Opšta pozicija EU o pristupnim pregovorima Republike Srbije predstavljena je na Međuvladinoj konferenciji o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, koja je održana 21. januara 2014. godine u Briselu.
Izvor	Opšta pozicija EU o pristupnim pregovorima sa Republikom Srbijom

Opis dokumenta	Izveštaj o napretku (eng. Progress Report) jeste dokument kojim EK pruža informacije o napretku koji je određena država kandidat / potencijalni kandidat za članstvo postigla u ispunjavanju uslova i ciljeva koje je postavila EU, kao i sažetak operativnih mera koje je potrebno preduzeti na osnovu utvrđenih planova delovanja. Evropska komisija je napravila niz izmena u Paketu proširenja za 2015. u poređenju sa prethodnim godinama. Cilj je da se dodatno poveća kvalitet procena u izveštajima, kao i pouzdanost paketa kao izvora informacija za sve zainteresovane strane. Ove promene će povećati transparentnost procesa i omogućiti svim zainteresovanim stranama, uključujući civilno društvo, bolje i detaljnije preispitivanje reformi. Shodno tome, izveštaji: 1) šire fokus na trenutno stanje da bi jasnije pokazali na kom nivou se države nalaze u pogledu njihove pripremljenosti za ispunjavanje kriterijuma za članstvo; 2) pružaju šire smernice o tome na šta države treba da se usredsrede u narednoj godini i 3) uključuju usklađenije izveštaje i skale procene, što će omogućiti državama da se direktno upoređuju u ključnim oblastima. Izmene u godišnjim izveštajima uzimaju u obzir potrebu za odgovarajućim redosledom reformi: 1) vladavina prava i osnovna prava (pravosuđe, borba protiv korupcije, borba protiv organizovanog kriminala, sloboda izražavanja); 2) privredni razvoj i 3) reforma javne uprave – tri pregovaračka poglavlja (javne nabavke, statistika, finansijska kontrola). Jedna ocena se daje za trenutnu situaciju, a druga za napredak u svakoj posmatranoj oblasti. Te ocene se zasnivaju na pažljivoj analizi situacije, sa posebnim akcentom na implementaciji i evidenciji konkretnih rezultata u svakoj oblasti. Tako implementacija i dostignuća imaju veću težinu od zakonske usklađenosti i institucionalnog okvira u sveukupnoj oceni. I trenutna situacija i stepen napretka se ocenjuju u odnosu na petostepenu standardnu skalu za ocenjivanje. Skala koja se koristi za ocenu trenutne situacije je sledeća: U ranoj fazi (Early stage) – Izvestan nivo pripremljenosti (Some level of preparation) – Umerena pripremljenost (Moderately prepared) – Dobar nivo pripremljenosti (Good level of preparation) – Veoma napredan nivo pripremljenosti (Well advanced) Skala koja se koristi za ocenu napretka u proteklih 12 meseci je sledeća: Nazadovanje (Backsliding) – Bez napretka (No progress) – Izvestan napredak (Some progress) – Dobar napredak (Good progress) – Vrlo dobar napredak (Very good progress)
Sadržaj dokumenta	Izveštaj o napretku Srbije ukratko opisuje odnose između Republike Srbije i EU; analizira stanje Srbije u pogledu političkih i ekonomskih kriterijuma za članstvo, te ispituje kapacitet Srbije da preduzme obaveze koje proističu iz članstva, tj. pravne tekovine izražene u Ugovorima, sekundarnom zakonodavstvu i politikama EU kroz pregovaračka poglavlja.
Struktura dokumenta	Struktura Izveštaja o napretku, pored uvoda koji daje kontekst i kratak pregled izveštaja, sastoji se od četiri osnovna dela i aneksa: 1) Politički kriterijumi (Demokratija; Reforma javne uprave; Vladavina prava; Ljudska prava i zaštita manjina, Regionalna pitanja i međunarodne obaveze); 2) Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova; 3) Ekonomski kriterijumi (Postojanje funkcionalne tržišne privrede; Kapacitet za suočavanje sa pritiscima konkurencije i tržišnih snaga EU); 4) Sposobnost preuzimanja obaveza koje proističu iz članstva (33 pregovaračka poglavlja); Aneks I - Odnosi između EU i Srbije; Aneks II - Statistički aneks.
Nosilac dokumenta	Evropska komisija
Datum usvajanja	EK svake godine objavljuje izveštaj o napretku u poslednjem kvartalu i dostavlja ga Savetu EU i Evropskom parlamentu, te datoj državi kandidatu potencijalnom kandidatu. Izveštaj obuhvata period od oktobra prethodne godine do septembra meseca tekuće godine.
Izvor	Izveštaj za 2022. godinu / Serbia 2022 report Izveštaj za 2021. godinu / Serbia 2021 report Izveštaj za 2020. godinu / Serbia 2020 report Izveštaj za 2019. godinu / Serbia 2019 report Izveštaj za 2018. godinu / Serbia 2018 report Izveštaj za 2016. godinu / Serbia 2016 report Izveštaj za 2015. godinu / Serbia progress report 2015 Izveštaj za 2014. godinu / Serbia progress report 2014 Izveštaj za 2013. godinu / Serbia progress report 2013 Izveštaj za 2012. godinu / Serbia progress report 2012 Izveštaj za 2010. godinu / Serbia progress report 2010 Izveštaj za 2009. godinu / Serbia progress report 2009 Izveštaj o napretku Srbije za 2008. godinu / Serbia progress report 2008 Izveštaj o napretku Srbije za 2007. godinu / Serbia progress report 2007 Izveštaj o napretku Srbije za 2006. godinu / Serbia progress report 2006 Izveštaj o napretku SCG za 2005. godinu / Serbia and Montenegro progress report 2005

Opis dokumenta	Svake godine EK usvaja jedan broj dokumenata („paket proširenja”), preko kojih se objašnjava politika proširenja EU i izveštava o postignutom napretku u svakoj državi koja teži da postane članica EU. Strategija proširenja je jedan od dokumenata kojim se utvrđuju orijentacije za narednu godinu i identifikuje napredak ostvaren tokom proteklih dvanaest meseci u svakoj državi kandidatu i potencijalnom kandidatu. Pored ovog strateškog dokumenta, paket sadrži i izveštaje o napretku, gde EK iznosi svoju procenu o tome šta je prošle godine postigla svaka država kandidat/potencijalni kandidat u procesu evropskih integracija.
Sadržaj dokumenta	Strategija proširenja EU daje pregled stanja, navodi ključne elemente, odnosno ključne izazove za narednu godinu, postavlja stratešku orijentaciju u pogledu politike proširenja, daje vrlo kratak pregled napretka koje su ostvarile države kandidati i potencijalni kandidati, navodi na koji način će EU nastaviti pružati podršku (tehničku i finansijsku) i na kraju donosi opšte preporuke, odnosno stratešku orijentaciju ključnu za održavanje politike proširenja, te zaključke o svakoj državi kandidatu i potencijalnom kandidatu. Strategiju prati i dodatak u kojem su nešto detaljnije izneti ocene i nalazi Evropske komisije o napretku u procesu pristupanja za sve zemlje, sa ključnim statističkim podacima.
Struktura dokumenta	Strategiju čine četiri poglavlja i aneks: I Agenda proširenja – dostignuća i izazovi; II Potvrda usredsređenosti na rešavanje osnovnih pitanja; III Regionalna saradnja; IV Zaključci i preporuke; Aneksi: 1) Kratki pregledi nalaza iz izveštaja za države; 2) Promene u godišnjim izveštajima za države i 3) Ključni statistički podaci.
Nosilac dokumenta	Evropska komisija
Datum usvajanja	EK svake godine objavljuje strategiju proširenja u poslednjem kvartalu u okviru dokumenata iz „paketa proširenja”.
Izvor	Verodostojna perspektiva proširenja na Zapadni Balkan / A credible enlargement perspective for and enhanced EU engagement with the WesternBalkans, 2018 Saopštenje o politici proširenja EU za 2016. / Communication on EU Enlargement Policy 2016 Strategija proširenja EU / Enlargement strategy paper 2015 Strategija proširenja i ključni izazovi 2014-2015. / Enlargement strategy paper 2014 Strategija proširenja i ključni izazovi 2013-2014. / Enlargement strategy paper 2013 Strategija proširenja i ključni izazovi 2012-2013. / Enlargement strategy paper 2012 Strategija proširenja i ključni izazovi 2011-2012. / Enlargement strategy paper 2011 Strategija proširenja i ključni izazovi 2010-2011. / Enlargement strategy paper 2010 Strategija proširenja i ključni izazovi 2009-2010. / Enlargement strategy paper 2009 Strategija za proširenje i glavni izazovi 2008-2009. / Enlargement strategy paper 2008 Enlargement strategy paper 2007 Enlargement strategy paper 2006 Enlargement strategy paper 2005

Opis dokumenta	Rezolucije u Evropskom parlamentu, pa i rezolucije o napretku država u procesu evrointegracija su tzv. nezakonodavni akti. Rezolucija je dokument EP koji ukazuje na političku želju da se deluje u datoj oblasti. Rezolucija omogućava Parlamentu da predlaže smernice na krajnje neobavezujući način, odnosno bez bilo kakve pravne obaveze za adresata – što su u ovom slučaju organi države kandidata / potencijalnog kandidata za članstvo u EU. Nosilac posla u vezi sa rezolucijom je Odbor za spoljne poslove EP. U sklopu svog delovanja, Odbor je nadležan i za praćenje napretka država kandidata / potencijalnih kandidata u evropskim integracijama. U slučaju kada se izrađuje nezakonodavni akt nužno je da bilo koji odbor, pa samim tim i Odbor za spoljne poslove EP, imenuje izvestioca. Izvestilac je nadležan za pripremu rezolucije i njeno podnošenje EP u ime Odbora. Godišnji izveštaj o napretku EK je polazna osnova, i prema njemu izvestilac sastavlja nacrt rezolucije o ovom dokumentu. Zato je i naziv samog dokumenta izvestioca „Rezolucija o Izveštaju o napretku date države kandidata / potencijalnog kandidata”.
Sadržaj dokumenta	Rezolucija o Izveštaju o napretku Srbije iznosi opštu ocenu stanja u Republici Srbiji. Zatim se osvrće na političke kriterijume i njihovo sprovođenje u periodu izveštavanja. Takođe, Rezolucija tretira ekonomska pitanja i regionalnu saradnju.
Nosilac dokumenta	Evropski parlament
Datum usvajanja	Prvi kvartal godine u zavisnosti od plana Odbora za spoljne poslove EP za usvajanje rezolucije, kao i dnevnog reda plenarnih sednica EP u prvom kvartalu.
Izvor	European Parliament resolution 2018 European Parliament resolution 2016 Rezolucija Evropskog parlamenta o Izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2015. / European Parliament resolution 2015 European Parliament resolution 2014 European Parliament resolution 2013 European Parliament resolution 2012 European Parliament resolution 2011 European Parliament resolution 2010

Opis dokumenta	Na osnovu dobijenih odgovora na Upitnik, EK izrađuje mišljenje (fr. avis) o tome da li je država spremna za status kandidata za članstvo u EU, kao i o tome da li je spremna za sledeću fazu – definisanje okvirnog datuma za pregovore o pristupanju EU, o čemu konsenzusom odlučuju države članice EU. Mišljenje EK o zahtevu države kandidata za članstvo u EU prate i analitički izveštaj i zaključci i preporuke. EK mišljenje dostavlja Savetu, i na osnovu njega Savet usvaja mišljenje o kandidaturi (avis).
Sadržaj dokumenta	EK je u svom Mišljenju o kandidaturi Srbije procenila napredak u ispunjenju političkih i ekonomskih kriterijuma koje je definisao Evropski savet u Kopenhagenu i uslova procesa stabilizacije i pridruživanja, kao i nivo saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Na kraju Mišljenja iznet je zaključak i preporuka da se „Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU, kao i da se pregovori o članstvu otvore čim Beograd ostvari napredak u pregovorima sa Prištinom.”
Struktura dokumenta	Mišljenje EK o zahtevu Srbije za članstvo u EU se sastoji iz tri dela: A) Uvod (zahtev za članstvo; odnosi između EU i Srbije); B) Kriterijumi za članstvo (politički kriterijumi; ekonomski kriterijumi i mogućnost ispunjenja obaveza iz članstva); C) Zaključak i preporuka.
Nosilac dokumenta	Priprema Evropska komisija, usvaja Savet.
Datum usvajanja	U mišljenju, koje je 12. oktobra 2011. objavljeno u Briselu, EK je preporučila da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU, te da se pregovori o članstvu otvore čim Srbija ostvari napredak u dijalogu sa Prištinom.
Izvor	Mišljenje o kandidaturi Srbije za članstvo u EU Analitički izveštaj Zaključci i preporuke