Načela pregovora
Pregovori o pristupanju zasnivaju se na članu 49. Ugovora o Evropskoj uniji (UEU): "Država - podnosilac zahteva dostavlja svoj zahtev Savetu, koji donosi odluku jednoglasno, posle konsultovanja Komisije i posle odobrenja Evropskog parlamenta, koje ovaj usvaja većinom glasova ukupnog broja svojih članova. Pri tome, vodi se računa o kriterijumima koje je utvrdio Evropski savet. Uslovi prijema i prilagođavanja koje taj prijem povlači u vezi sa ugovorima na kojima se zasniva Unija, predmet su sporazuma između država članica i države podnosioca zahteva. Taj sporazum podleže ratifikaciji u svim državama ugovornicama, u skladu sa njihovim ustavnim pravilima."
Pregovori se temelje na načelu ocene postignuća - pregovori će se zasnivati na postignućima, a dinamika će zavisiti od napretka koji država kandidat ostvari u pogledu ispunjavanja uslova za članstvo. Unija će, tokom trajanja pregovora odlučiti da li su ispunjeni uslovi za zatvaranje pregovora; ova odluka će biti doneta na osnovu izveštaja Komisije u kom se potvrđuje da je država kandidat ispunila zahteve. Po svojoj prirodi, pregovori predstavljaju proces koji nema tačno utvrđeno trajanje i čiji ishod ne može unapred da se garantuje.
Otvaranje pregovora zasniva se na činjenici da država kandidat za članstvo poštuje vrednosti na kojima se Unija zasniva i posvećena je njihovom promovisanju (poštovanje ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanje ljudskih prava, uključujući prava pripadnika manjina). Pregovori se takođe otvaraju na osnovu toga što je država kandidat postigla visok stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo, pre svih političkih kriterijumima koje je Evropski savet utvrdio na sednici održanoj u Kopenhagenu 1993. i uslovima Procesa stabilizacije i pridruživanja koje je Savet ustanovio 1997. godine.
Prekid pregovora - u slučaju da država kandidat za članstvo ozbiljno i kontinuirano krši vrednosti na kojima je Unija zasnovana, Komisija će, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev jedne trećine država članica, dati preporuku za privremeni prekid pregovora i predložiti uslove za njihovo eventualno obnavljanje.
Uspostavljenje ravnoteže u pogledu napretka pregovora u okviru svih poglavlja - s obzirom na povezanost iz među poglavlja „Pravosuđe i osnovna prava“ i „Pravda, sloboda i bezbednost“ i vrednosti na kojima je Unija zasnovana, kao i imajući u vidu njihov značaj za sprovođenje pravnih tekovina EU u svim oblastima, ukoliko napredak u okviru pomenuta dva poglavlja bude u značajnom zaostatku u odnosu na celokupan napredak pregovora, i nakon što sprovede sve druge raspoložive mere, Komisija će, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev jedne trećine država članica, predložiti da ne preporuči otvaranje i/ili zatvaranje drugih pregovaračkih poglavlja, kao i da prilagodi povezane pripremne aktivnosti, prema potrebi, dok se neravnoteža u ostvarenom napretku ne reši. Ovo načelo primenjivaće se podjenako i u slučaju da napredak u oblasti normalizacije odnosa sa Kosovom, koja će biti predmet Poglavlja 35, značajno zaostaje za ukupnim napretkom pregovora, a da je razlog tome propust Srbije da postupa u dobroj veri, naročito kada je reč o primeni sporazuma koji su postignuti između Srbije i Kosova.
Postupno usklađuje svoje politike prema trećim državama - do momenta pristupanja, od države kandidata za članstvo će se zahtevati da postupno usklađuje svoje politike prema trećim državama, kao i svoje stavove u okviru međunarodnih organizacija sa politikama i stavovima koje usvoji Unija i njene države članice.
Država kandidat za članstvo mora da prihvati rezultate bilo kojih drugih pristupnih pregovora onakve kakve jesu u momentu njenog pristupanja.
Odluke će se donositi na što otvoreniji način u cilju obezbeđenja veće transparentnosti, kako bi se povećalo poverenje javnosti u proces proširenja Interne konsultacije i rasprave biće zaštićene u onoj meri u kojoj je to neophodno da bi se zaštitio proces odlučivanja, a u skladu sa propisima EU o pristupu javnosti dokumentima u svim oblastima delovanja Unije.