Novine u pregovorima

Suspenzivna klauzula - u slučaju "ozbiljnog i stalnog kršenja načela slobode i demokratije, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i vladavine prava na kojima počiva Unija, može doći do prekida pregovora". S obzirom da je poštovanje političkih kriterijuma nešto što se prati tokom celog procesa pristupanja, u slučaju da se u državi kandidatu utvrde ozbiljna kršenje vladavine prava i demokratskih principa, zatim kršenje ljudskih prava i sloboda, Savet na predlog Evropske komisije, ili jedne trećine država članica, može odlučiti o privremenom prekidu pregovora i uslovima pod kojima bi bili nastavljeni.

Merila (eng. Benchmarks) koja je neophodno prethodno ispuniti da bi došlo do otvaranja i/ili zatvaranja konkretnog poglavlja za pregovore mogu imati različite forme, kao što su zahtevi za usvajanje strategija i akcionih planova, zahtevi za ispunjavanje ugovornih obaveza sa EU – pre svega sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, te zahtevi o usvajanju zakona i podzakonskih akata. Merila mogu biti revidirana ili dopunjena, naročito u slučajevima kada država dugo pregovara, a u međuvremenu EU usvoji nove propise u toj oblasti. Merila za otvaranje poglavlja (eng. Opening Benchmarks) prvi put su uvedena za Hrvatsku, prelazna merila (eng. Interim Benchmarks) za posebno osetljiva Poglavlja 23 i 24 kako bi se jasnije mogao pratiti napredak u ostvarivanju reformi i procesa usklađivanja zakonodavstva u ovim bitnim oblastima, i tek nakon njihovog ispunjenja definišu se merila za zatvaranje poglavlja prvi put su uvedena za Crnu Goru i merila za zatvaranje poglavlja (eng. Closing Benchmarks) koje država kandidat mora da ispuni kako bi došlo do zatvaranja poglavlja prvi put su uvedena za Hrvatsku. Vreme za ispunjavanje merila 1-2 godine za manje složena i 3-4 godine za složenija poglavlja. Osnovne funkcije merila: postavljanje jasnih standarda; povećanje efikasnosti pregovora, osiguranje sprovođenja usvojenih zakona, smernica u vođenju pregovora, dokaz spremnosti – spremnost za izazove članstva, pomoć u završnoj fazi - ratifikacija Ugovora o pristupanju i potvrda individualnog pristupa (eng. tailor made).

Akcioni planovi za data poglavlja, u skladu sa novim pristupom u pregovorima, predstavljaju svojevrsnu mapu puta za državu kandidata za ispunjavanje definisanih preporuka u okviru izveštaja o skriningu. Država kandidat u okviru akcionog plana mora da definiše mere koje vode ostvarenju preporuka i koje se odnose na zakonodavne reforme, unapređenje administrativnih kapaciteta, primenu reformskih politika i njenih rezultata, budžetske izdatke, odgovorne organe i vremenski okvir. Svaka od navedenih preporuka mora da bude definisana tako da u njoj budu definisani: mera, organi nadležni za njeno sprovođenje,  rok za ispunjavanje navedene mere,  finansijska sredstva neophodna za njeno ostvarenje,  indikator rezultata i  indikator uticaja. Akcioni plan je dokument koji svim zainteresovanim stranama uključenim u proces pregovora o pristupanju ili praćenja pregovora o pristupanju treba da služi kao „vodič” za ostvarenje preporuka koje je definisala EU. Od velike je važnosti da ovaj dokument, kao i svi dokumenti nastali u okviru pregovaračkog procesa, bude javan kako bi rezultati procesa mogli da se prate i kako bi svi postojeći kapaciteti, bilo u državnom ili civilnom sektoru, mogli da budu iskorišćeni za ispunjavanje predloženih mera za ostvarenje preporuka. Ovako definisan dokument zainteresovanim stranama koje prate proces pregovora daje mogućnost da imaju uvid u rad nadležnih organa zaduženih za sprovođenje određene mere za ispunjavanje preporuka, u okviru definisanog vremenskog roka, i da prate taj rad. Takođe, dokument posebno daje mogućnost organizacijama civilnog društva da svoje aktivnosti planiraju i definišu u skladu sa postavljenim preporukama i merama za njihovo ispunjavanje.

Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlje 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) se otvaranje na početku pregovora i ostaju otvorena do završetka pregovora. Na iskustvu dosadašnjih proširenja EU je zaključila da je značaj pregovaračkih poglavlja koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, kao i na pravdu, slobodu i bezbednost, veliki i da je potrebno da buduće države članice budu spremne da postanu deo zajedničkog sistema EU. Tako će ova dva pregovaračka poglavlja biti razmatrana u ranoj fazi pregovora kako bi se omogućio maksimalan vremenski period koji je potreban za usvajanje neophodnog zakonodavstva, uspostavljanje institucija i praćenje i sprovođenja pre nego što se pregovori zatvore.

Monitoring - nakon privremenog zatvaranja poglavlja.

Nova metodologija  vođenja pretpristupnih pregovora usvojena je 5. februara 2020. godine. Evropska komisija je usvojila novu metodologiju vođenja pristupnih pregovora sa državama u procesu pristupanja s ciljem da nova metodologija udahne novu energiju u proces kao i da pruži više verodostojnosti, više političkog vođstva, više dinamike, predvidivosti, kao i pozitivnih i negativnih uslovljavanja u toku procesa. Metodologija definiše da je cilj procesa punopravno članstvo i priprema kandidata za to. To se ponavlja nekoliko puta kako bi se razbila dilema koja već duže vreme postoji oko ovog pitanja, posebno od oktobra 2019. godine i neuspeha EU da otvori pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Tada su pojačano počele da se pojavljuju, raspravljaju i promovišu alternativne mogućnosti članstvu, od „Norveškog modela Evropske ekonomske zone” do „privilegovanog partnerstva” za Zapadni Balkan. Metodologija jasno odbacuje takve pravce i fokusira se na članstvo država Zapadnog Balkana u EU. Između ostalih noviteta koje donosi nova Metodologija, velika novost je da će pregovaračka poglavlja biti grupisana u šest klastera. Sva poglavlja unutar klastera biće otvarana zajedno (grupno), ali će kao i do sada pojedinačno biti zatvarana (nema promena pristupa kod zatvaranja). Dakle, poglavlja i dalje ostaju ključni format u okviru koga se pregovori vode, jer se sva dokumenta (skrining izveštaj, pregovaračke pozicije, merila) usvajaju u formatu poglavlja.